Istorija  >  Republika Bulkes

Krajem 1944. godine u Grčkoj, tek oslobođenoj od nacističke okupacije, izbija građanski rat između Narodnooslobodilačlog fronta EAM sa svojim vojnim krilom ELAS na jednoj strani i vlade Kraljevine Grčke, pod direktnim britanskim uticajem. Međutim, u februaru 1945. u atinskom letovalištu Varkiza dolazi do sporazuma dve strane o prekidu vatre. Najvatreniji pripadnici ELAS-a smatrali su sporazum iz Varkize za izdaju i odlučili su da napuste Grčku. Najveći deo njih otišao je za Jugoslaviju. Među njima je bilo Grka, ali i brojnih Slavomakedonaca. Izbeglice su prvo bile smeštene u prihvatne logore u Makedoniji (Kumanovo), da bi 25. maja prvih 1454 izbeglica bilo prebačeno za Vojvodinu. Posle kratkog zadržavanja u Novom Sivcu sad već 2702 emigranta početkom juna 1945. godine stižu u Bulkes. Emigranti su bili prvenstveno borci ELAS-a i aktivisti političkih organizacija sa članovima porodica.

Broj stanovnika novonastale Republike bio je promenljiv. Novi emigranti su dolazili, dok su drugi odlazili iz Maglića/Bulkesa. Najveći broj dostignut je u junu 1946. godine – 4023, među kojima je bilo 350 Slavomakedonaca.

Potpuna kontrola nad Republikom je sa jugoslovenskih prešla na bulkeške vlasti u avgustu 1946. godine. Republikom je od jula 1946. upravljao Odbor – Esoteriko Gramatia, sastavljen od devet članova, na čelu sa Mihalisom Pektasidisom. Njega je sredinom 1947. godine nasledio Mihail Terzis, da bi funciju u periodu 1948-1949. godina obavljao Barba Leksis Aleksis (Lefteris Macukas). Poslednji predsednik odbora bio je Mihailos Sustas.

U naselju je tada postojala štamparija, koja je štampala novine „Glas Bulkesa“, koje su izlazile tri puta nedeljno u tiražu od 500 primeraka, partijski glasnik „Agonistis“, kao i dečji mesečnik „Pioniri“. Štampani su i udžbenici, knjige prevedene sa srpskog na grčki, propagandni materijal...
U mestu su tada postojali osnovna škola i niža gimnazija, knjižara, pozorište, bolnica, bioskop, kao i dom za decu bez roditeljskog staranja.
Među stanovnicima je bilo 14 profesora, 43 učitelja, 32 agronoma, 6 lekara, 18 oficira, 25 muzičara, 300 kuvara i kelnera, 320 svinjara i govedara.

Republika je imala i svoju sopstvenu policiju.

Postojanje Republike Bulkes ubrzo je postao međunarodni problem. Grčka delegacija u UN je 3. decembra 1946. godine uputila pismo generalnom sekretaru Trigve Liju, iznevši optužbe da se u Bulkesu nalazi vojno postrojenje u kojem se sprovodi obuka za gerilske aktivnosti u Grčkoj.

Stanovnici Maglića reagovali su memorandumom koji su uputili Savetu bezbednosti, pobijajući optužbe. Potkomisija Anketne komisije UN stigla je u Maglić 2. aprila 1947. godine i uverila se u neistinitost navoda grčke vlade. I novinar Herald Tribjuna Bigart posetio je Maglić 13. juna 1948. godine, uverivši se da se ne radi o logoru, već utočištu onih koji su pobegli od terora monarhofašista.

Nakon donošenja rezolucije Informbiroa i otvorenog sukoba Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, deo rukovodstva Republike Bulkes, na čelu sa Barba Leksom, otvoreno se stavila na stranu Staljina. Drugu, projugoslovensku struju, predvodio je Mihalis Pektasidis, čijim ubistvom od strane informbirovaca, kulminira sukob. Informbirovci sprovode teror nad ostalim građanima.

Josip Broz Tito donosi odluku da se Republika raspusti. Predsednik Odbora Republike Mihailos Sustas 8. avgusta 1949. godine upućuje memorandum Titu i Edvardu Kardelju, u kojem se traži da se stanovnicima Maglića dozvoli da odu za Čehoslovačku. Već krajem avgusta 1200 građana je prebačeno do mađarske granice, a početkom septembra i drugi. U Bulkesu je ostalo oko 800 članova ugašene Republike, od kojih danas samo malobrojni žive u Magliću.